U suštini, to je struktura Matriksa sastavljena od različitih algoritama, određenih programa. U nju ulaze svi finansijski instituti: prodavnice, supermarketi, tržni centri, apoteke, kafići, restorani i mnogo toga još. Sve su to karike istog lanca – sistema konzumiranja.
Bilo je neophodno da nas nateraju da taj Sistem služimo, i zato su nam usadili želju da sve to konzumiramo. Sistem je organizovan tako da čoveku nisu dostupna sva njegova dobra, i da bi ih imao više – mora to da zasluži upornim radom. Tako dolazimo do toga da, ako želimo da živimo na dostojanstven način, moramo mnogo da radimo i mnogo da zarađujemo.
Najzanimljivije je to što su i taj „dostojanstven nivo“ odredili umesto nas. Želimo da vozimo određene automobile, da se oblačimo u određene brendove, da idemo u određene restorane, da jedemo određenu hranu. Težimo svemu tome i verujemo da su to istinske želje naše Duše.
Na kraju potpuno zaronimo u potrošački način života i neprekidno težimo nivou blagostanja koji su nam odredili. Ne želimo ono što nam zaista treba, već ono što su nam nametnuli spolja, što nam diktiraju naši strahovi, negativna uverenja i stereotipi.
Ta negativna uverenja Sistem je bukvalno usadio u našu podsvest, i to je bilo vrlo lako da se uradi jer smo zaboravili svoju pravu suštinu. Tokom života, te usađene šeme dobijaju potvrdu kroz naše negativno iskustvo, duboko se ukorenjuju u svesti i počinju da nas vode. Setite se bilo kog uslovno negativnog iskustva koje ste imali. Kada se kasnije nađete u sličnoj situaciji, već unapred smatrate da je ona „loša“, odmah reagujete i postupate na određeni način. Kao u izreci: „Ko se opeče na mleko, duva i u vodu“.
Tako čovek počne da donosi zaključke unapred i da deluje „automatski“. Vremenom, svi postupci postaju „programirani“ – ne postupamo po sopstvenoj volji, već pod uticajem negativnih uverenja. Kroz njih je vrlo lako upravljati nama i držati nas u željenom stanju.
Na taj način prelazimo iz epohe u epohu, ali se suštinski ništa ne menja. Zauzimamo različite uloge, različite pozicije u tom ogromnom Sistemu, ali i dalje činimo ono za šta su nas programirali.
Da bismo izašli iz te igre kojoj smo se nekada dobrovoljno priključili, moramo, naravno, da se „probudimo“ i da se setimo svoje prave suštine.
Kako to da uradimo? Tako što razvijamo sebe, širimo svest i ulazimo u dublji, osećajni nivo povezivanja sa svojim Duhom i svojom Dušom.
