Na pitanje radoznalih čitalaca „Ko je Vadim Zeland?” obično odgovaram: „Niko.” Moja biografija ne može i ne treba da bude predmet interesovanja, budući da nisam ja autor Transurfinga, već samo njegov „prenosnik”.
Zaista je potrebno da budem „niko”, samo prazan sud, kako ničim ličnim ne bih izvitoperio ovo drevno znanje koje otvara vrata u svet gde nemoguće postaje moguće.
Diplomirao sam kvantnu fiziku na Državnom univerzitetu u Kalinjingradu, gde i danas živim. U šestoj sam deceniji života, oženjen sam i otac jedne ćerke. Po nacionalnosti sam Rus, sa četvrtinom estonskih korena. Sve ostalo nema nikakvog značaja, kao što, uostalom, nema ni ovo.
Što se tiče mojih istraživanja, mogu samo da kažem da Transurfing besprekorno funkcioniše. Ne želim da ističem svoj lični život jer će nakon toga prestati da bude lični. Velika popularnost se okrene protiv vas kada podlegnete iskušenju i popnete se na pijedestal da bi vas svi videli.
Tajna, prikrivena samo onim što leži na površini, toliko je veličanstvena da identitet njenog prenosnika prestaje da bude važan. Možda su pravi interes zaslužili „Čuvari” koji su mi dali ovo znanje, ali i oni više vole da ostanu u senci…
Kod nekih naroda, na primer kod američkih Indijanaca, postoji verovanje da ako neko nacrta vaš portret (ili napravi fotografiju), ukrao je deo vaše duše.
Naravno, ovo je samo sujeverje, ali nije nastalo bez osnova. Proizvod ličnog stvaralaštva se može distribuirati, ali praviti tiraž od ličnosti – nikada.
Koncept Transurfinga kroz nekoliko najčešćih pitanja i odgovora uz potpis i komentar samog autora.
Transurfing nije ideja i nisam je ja smislio. To je drevno Znanje koje je do nas stiglo iz davnih hiljadugodišnjih vremena. Znanje je bilo predato meni i nastavilo je da se prenosi transcendentnim putem. Niko me tome nije podučavao i o tome nisam nigde čitao. Informacija je sama počela da dolazi u glavu. Ne mogu da objasnim kako se to dešava.
Ja sam običan čovek i nisam komunicirao s vanzemaljcima ili duhovima. Jedina osoba koju bih mogao da nazovem svojim Učiteljem bio je Čuvar – jedan od onih koji su čuvali drevno Znanje, a koji mi se jednom javio u snu, nakon čega je počeo da pristiže tok informacija. Susret s Čuvarom bio je opisan u knjizi „Prostranstvo varijanti“. Nakon tog susreta ceo moj život se naglo promenio: odjednom, iz čista mira, bivši fizičar koji se nije isticao nikakvim izuzetnim sposobnostima, počeo je da piše knjige…
Verovatno je do prekretnice došlo kad se skupila kritična masa grešaka u mom životu. Da sam barem mogao da pročitam svoju knjigu „Transurfing“ pre nekih 25 godina! Moj život bi bio sasvim drugačiji – mnogo lakši i sređeniji. Ali u tom slučaju ne bih mogao da napišem tu knjigu… Jer, tek nakon što sam prošao kroz sve teškoće, počeo je da se otvara kanal kroz koji su počele da prodiru informacije.
Pre toga sam se celog života bavio anti-transurfingom – drugim rečima, sve sam radio potpuno suprotno. Pametan čovek uči na tuđim greškama, a budala na sopstvenim. U tom smislu, bio sam prilično velika budala. Međutim, šta mislite – čija lekcija bolje ostaje: sopstvena ili tuđa? Pametan čovek zna šta je ispravno, a šta nije.
Drugim rečima, ima informaciju, ali ne počinje da je razume. Za razliku od pametnog, budala sa svakom kvrgom na čelu počinje da oseća i shvata samu suštinu svojih grešaka – a to znači da počinje da raspolaže pravim znanjem. Očigledno je: samo budala može da postane prenosilac Znanja.
Svaka nova knjiga počinje da otkriva neke nove nijanse. I još uvek ima mnogo toga što nisam pomenuo. Ali, naravno, za početak će biti dovoljno da se pročitaju prva tri dela.
Nije važno samo da se čita, već da se usvojeno znanje primeni u praksi. Tada čitalac počinje i sam da otkriva neverovatne stvari. Transurfing je moćna tehnika upravljanja stvarnošću koja počinje da otvara vrata u drugi svet – u svetu gde čovek više nije marioneta, već Gospodar svoje sudbine.
Sudeći prema pismima mojih čitalaca, nije važan ni geografski položaj, ni uzrast, ni socijalni status.
Međutim, treba pomenuti da ovo Znanje nije za svakoga. Nije svako spreman da ga prihvati, s obzirom na to da se Transurfing ne uklapa u okvire uobičajenog pogleda na svet.
Ljudi duboko spavaju čak i kad su budni, iako im se čini da ne spavaju. Kao što je već dokazano, Transurfing može da prihvati samo onaj ko je u stanju da se probudi. Moje knjige, po pravilu, kod jednih počinju da izazivaju veliko oduševljenje, a kod drugih odlučno odbijanje.
Ipak, brojna pisma zahvalnosti svedoče o tome da broj onih drugih ostaje zanemarljiv.
Ako sebi jednostavno dozvolite da imate ono što ste zamislili, spoljašnja namera će pronaći način da vam to pruži. I tada će se, jednog lepog dana, ostvariti ono što drugi počinju da nazivaju čudom.
Očajnički želite da postignete cilj? Dovoljno je da želite – ionako ćete to da postignete. Samo mislite o tome da uzimate ono što je vaše. Uzimajte smireno, bez zahtevnosti i bez upornosti. Jer – hoću to, i u čemu je onda problem? Doći će mi sve što želim.
Društvo vam nameće potpuno drugačiji scenario. Tera vas da se borite za svoje ciljeve. Zbog toga morate da objavite rat i sebi i svetu. Uveravaju vas da niste dovoljno dobri i da nećete postići cilj dok se ne promenite. A kada se promenite, treba da se uključite u borbu za svoje mesto pod suncem. Ceo taj scenario teži samo jednom cilju – da vam oduzme energiju i da vas stisne u ćeliju Matriksa. Boreći se sa sobom, počinjete da predajete energiju Matriksu. Uključujući se u borbu protiv sveta, činite isto.
Transurfing, na primer, neretko počinju da upoređuju sa delom Karlosa Kastanede. Možda zbog delimične podudarnosti u terminologiji. Međutim, „Put ratnika“, poznat iz knjiga Karlosa Kastanede i Teuna Maresa, nije ni približno Transurfing – to je učenje Tolteka koje mu je suštinski suprotno.
A ako neko pokušava da uporedi ova dva učenja, to znači da ne razume kako jedno, tako ni drugo. Bez obzira na to što i jedno i drugo vode ka istom cilju – tačnije, ka slobodi, pri čemu se ne pokoravate svetu, nego on vama – putevi do te slobode idu u različitim pravcima: sledbenici Tolteka pokušavaju da nateraju svet da im se pokori, dok Transurferi pokušavaju da mu dozvole da se uskladi s njima. Očigledno je da se metode za postizanje cilja razlikuju u samoj suštini.
Transurfing je jednostavna, a istovremeno veoma delotvorna tehnika upravljanja stvarnošću, usmerena na prosečnog čoveka koji ne vlada nikakvim posebnim sposobnostima.
Pristižu mi brojna pisma čitalaca koji tvrde da im Transurfing u velikoj meri i vrlo konkretno poboljšava kvalitet života. Svi imaju različite rezultate – ono što naruče, to i dobiju: posao, visoku platu, automobil, stan, pronalaze partnera (partnerku), počinju da se oslobađaju kompleksa, problema i slično.
