U društvu važi mišljenje da, ako znamo da govorimo – automatski znamo i da komuniciramo. A o samoj komunikaciji niko nas ne uči. Zašto onda ljudi tako često ne razumeju jedni druge, ne čuju se, ne uspevaju da se dogovore i da izgrade plodne odnose? Poslovni partneri na sastancima podižu ton i pokušavaju da manipulišu sagovornikom, najbliži članovi porodice se stalno svađaju i sukobljavaju, roditelji ne razumeju decu, prijatelji se ljute jedni na druge…
Niko nas ne uči ispravnim odnosima i komunikaciji, pa nesvesno koristimo stare obrasce ponašanja koje smo videli u filmovima ili pokupili od roditelja. Kako ste navikli da rešavate nesuglasice s voljenom osobom, rođakom, kolegom? Mnogi dopuštaju emocijama da zavladaju, da eksplodiraju kroz viku, optužbe, zamerke, ultimatume, uvrede. Drugi te emocije potiskuju i godinama ih nose u sebi – dok se ne pretvore u čitav niz bolesti. Treći jednostavno menjaju partnera ili posao, što znači da beže od problema i sukoba, umesto da ih rešavaju. Često, posle neuspeha u ljubavi, ljudi počnu da uveravaju sebe da više nikada neće naći odgovarajućeg partnera, da se više nikada neće zaljubiti, i da će zauvek ostati sami. Tako nastaju brojni strahovi i ograničenja preko kojih je iz godine u godinu sve teže da se pređe.
U Transurfingu postoji posebno poglavlje posvećeno stvaranju harmoničnih odnosa s ljudima – frejling. Principi frejlinga pomažu da se uspostavi bolji odnos sa bližnjima, da ih bolje razumemo i da porodicu pretvorimo u utočište ljubavi, prihvatanja, poverenja i podrške. Takođe, omogućavaju da izgradimo efikasnu komunikaciju u bilo kojoj oblasti – pa i u poslu. U ovom tekstu obradićemo kako da se podesimo na frejle druge osobe da bismo postigli međusobno razumevanje.
Frejling – tehnika odnosa u Transurfingu
Frejling znači usklađivanje s individualnim parametrima čoveka ili, drugim rečima, usklađivanje s njegovim frejlom (dušom), sposobnost da ga čujemo i osetimo, da pronađemo zajednički jezik i da ostvarimo međusobno razumevanje. Da bismo to postigli, potrebno je da preusmerimo pažnju sa sebe na sagovornika i da jednostavno budemo tu, u sadašnjem trenutku, aktiviramo Posmatrača i prihvatimo čoveka takvim kakav jeste, osluškujemo šta govori, šta želi i šta mu je potrebno.
Glavni uslov uspešnog usklađivanja – pažnja prema sagovorniku
„Ljudi se, kada komuniciraju, u određenoj meri prilagođavaju jedni drugima. Uzimaju se u obzir karakter, temperament, nivo inteligencije, maniri i drugo. Ako se podešavanje ne desi, ne dolazi do međusobnog razumevanja i komunikacija ostaje prazna. Ako ne uspete da se podesite na frekvenciju partnera – nećete ga razumeti“.
(Vadim Zeland)
Podesiti se na partnerovu frekvenciju znači – čuti ga i prihvatiti takvog kakav jeste, prihvatiti sve izraze njegovih misli i emocija u tom trenutku. Znači – videti lepotu u sebi i u njemu – i donositi tu lepotu u odnos. Zamislite samo kako bi izgledao svet kada bismo prestali da pokušavamo da menjamo partnera, kada ne bismo odnos punili zahtevima, bolom i uvredama, već stvarali nešto lepo, nežno i toplo – nesebično darujući pažnju, nežnost i ljubav, bez očekivanja.
Na primer, zašto toliko volimo svoje kućne ljubimce? Zato što nas vole bezuslovno, bez razloga. Iskreno se raduju svakom susretu, čak i posle deset minuta razdvojenosti, jasno izražavaju emocije i svim silama pokazuju svoju privrženost. Za razliku od ljudi koji često sputavaju sebe i plaše se da previše puta izraze osećanja prema bliskima.
Kako da se podesimo na frejle druge osobe?
Da biste se uskladili sa frejle druge osobe, dovoljno je da u potpunosti preusmerite pažnju na nju, da prepoznate šta želi u tom trenutku – i da pokušate da joj to date. Uzmimo banalan primer: muž se vraća s posla umoran i neraspoložen, žena ga dočekuje. Najbolje što može da uradi jeste da pokuša da se uskladi s njim. Možda mu baš treba podrška, možda želi da ga neko sasluša – a možda je bolje da se razgovara o nečemu nevezanom, da ga malo oraspoloži, ili čak da mu ostavi prostor i tišinu, da bude sam.
A kako to obično izgleda u životu? Žena je zauzeta svojim brigama, muž svojim. Umesto da jedno drugo podrže, da razgovaraju, da čuvaju ono najvrednije u vezi – partneri počinju da izručuju jedno drugom svoje negativne emocije, začinjene zamerkama i zahtevima, ljute se zbog neispunjenih očekivanja i optužuju jedno drugo za ravnodušnost.
„Glavni uslov uspešne usklađenosti jeste pažnja prema sagovorniku. Bez pažnje ne može biti govora o bilo kakvoj usklađenosti. To se često podrazumeva samo po sebi, ali najčešće – tokom razgovora – čovek je zauzet isključivo sopstvenim mislima. Jedan poznati biznismen je jednom rekao: ‘Svi žele nešto da mi ponude, ali me niko ne pita – šta meni treba.’“
(Vadim Zeland)
