Svi želimo da se naši ciljevi ostvare, i mnogi se pitaju: „Zašto se to ne dešava? Zašto toliko dugo radim sa svojom namerom, a ona se ne ostvaruje?“
Odgovor je vrlo jednostavan: na ono na šta ste usmereni, tamo ide i vaša pažnja. A tamo gde ide pažnja – tamo odlazi i vaša energija. A tamo gde je vaša energija – tamo se manifestuje i stvarnost. Na taj način vi određujete svoju stvarnost upravo onim što odašiljete i na šta se fokusirate.
Zato, ako želite da postignete željeni rezultat, neophodno je da pažnju usmerite na svoju nameru.
Zamislite da u rukama držite fotoaparat sa ogledalom. Sami birate gde da usmerite objektiv, koji kadar da uhvatite, koje postavke da podesite. Ako u kadar stavite prelepi cvet, podesite kompoziciju, izoštrite sliku i nežno pritisnete okidač – dobićete savršenu fotografiju. Ali ako pokušavate da fotografišete u hodu, bez fokusa, mašete kamerom i nasumično pritiskate dugme – svi snimci biće mutni, razmazani, neupotrebljivi.
Isto važi i za vašu nameru.
U stvarnosti se, međutim, vrlo često dešava sledeće: vi se koncentrišete na željeni cilj, snažno želite da ga ostvarite – i odjednom se umešaju spoljašnji faktori, problemi, uznemirenosti, negativne informacije. Pažnja se skreće sa namere, raste žaljenje što se ništa ne dešava, javljaju se brige i preterana važnost.
Počinjete da se nervirate, da se ljutite zbog sitnica. Pristiže neka negativna informacija: neko vas uznemiri telefonom, zatim čujete nešto neprijatno na televiziji, pročitate nešto uznemirujuće na internetu – i sve to sklapate u jednu „smesu“ u glavi i vrtite iznova u mislima.
U tom trenutku vi nehotice premeštate fokus svog „objektiva“ sa cveta – na đubre.
I tada, sasvim nesvesno, kreirate svoju realnost: sopstvenim mislima, emocionalnim reakcijama i onim što šaljete svetu. Fokusirate se na sve i svašta, umesto na jasno izabrani pravac. Kao da mašete kamerom bez ikakvog kadra.
Šaljite u ogledalo sveta samo ono što želite da dobijete zauzvrat. Usmerite pažnju na ono što želite – ne na ono što vam trenutna stvarnost nameće.
Upravo zbog toga mnogi ljudi žive u „crno-beloj“ stvarnosti: danas loš dan, sutra bolji, pa opet problemi, pa opet prepreke. I tako u krug. Takvi ljudi ne shvataju šta im se dešava i, praktično, ne upravljaju svojim životom. Njima se „život dešava“.
Ali zapamtite: svet je ogledalo, i ono prikazuje samo ono što vi u njega šaljete. Kao i filmski fotoaparat. Ne možete da odštampate fotografiju koju niste ni snimili. Film prikazuje samo ono na šta ste bili fokusirani.
Ono što šaljete u ogledalo sveta – emocionalna stanja, osećanja i misli koje projektujete – upravo to i dobijate nazad. Na primer, ako želite ljubav i partnerski odnos, ali stalno razmišljate o njihovom odsustvu, zavidite ljudima koji imaju srećne porodice – u životu ćete dobijati samo to odsustvo i tu zavist, i ništa više.
Ako želite bogat i ispunjen život, visoke prihode i da radite ono što volite, ali stalno brinete oko novca, pričate kako ga nema dovoljno i kritikujete uspešnije ljude – ništa se neće promeniti.
Zato: šaljite u ogledalo sveta samo ono što želite da dobijete zauzvrat. Fokusirajte pažnju isključivo na to, a ne na ono što vam trenutno okruženje nudi.
Uperite objektiv svog „fotoaparata“ na cveće, a ne na prljavštinu, i smireno se koncentrišite na taj kadar. Postavite sliku bez žurbe i bez rasipanja pažnje.
Što pre to osvestite i zaista osetite, to ćete brže primetiti pozitivne rezultate – i to će se pre promeniti vaš život.
