U životu se veoma često nalazimo pred izborom. I treba da donosimo odluke od kojih zavisi naša budućnost. Da li da ostanemo na ovom poslu ili da pređemo na novi, da zasnujemo porodicu ili da sačekamo, da se preselimo u drugi grad ili ne, da započnemo sopstveni biznis ili da se posvetimo stvaralaštvu…
Postoje i jednostavnije odluke koje donosimo svakog dana. Da li da izađemo u šetnju ili da ostanemo na društvenim mrežama, da radimo ili da posvetimo vreme bližnjima, da pojedemo kolač ili voće, da odemo na susret s prijateljima ili da budemo sami.
Od svih tih odluka – i velikih i svakodnevnih – sastoji se naš život. A to znači da naše odluke neposredno određuju u kojoj stvarnosti ćemo da živimo već sutra.
Mnogi ljudi se ne oslanjaju na potrebe i želje svoje Duše, već na tuđe mišljenje, na gotove šablone, stereotipe ili standarde koje nameće Sistem.
Problem je u tome što mnogi ljudi ne umeju da čuju sebe – i zbog toga počinju da donose pogrešne odluke. Umesto da se oslone na potrebe i želje svoje Duše, oni se oslanjaju na tuđe mišljenje, na šablone i uverenja koja nisu njihova. Kao rezultat toga, šta god da rade, stalno ih prati osećaj unutrašnje praznine i razočaranja.
Na primer, čovek dobije prestižan posao – a onda iznenada počinje da primećuje da umesto radosti oseća otpor: ne želi da ustane iz kreveta, ne želi da ide u kancelariju, ne želi da viđa kolege. I sve to mora da radi na silu, prisiljavajući sebe.
Ili neko odluči da se preseli u drugi grad – jer su ga prijatelji pozvali, jer su ga tamo poslali na dužu službu, ili mu je neko rekao da se tamo bolje živi… A onda otkrije da mu grad uopšte ne prija, da ga često obuzima tuga, i da Duša želi da se vrati.
Tako je u svemu – i u velikim, i u malim stvarima.
Na primer, čovek ni u kafiću ne zna šta da naruči – poruči salatu, a zatim shvati da je želeo toplu supu. Ili obrnuto.
Pogrešne odluke – to su one odluke koje donosite isključivo razumom, a da ne čujete glas svoje Duše – uvek vas vode ka nezadovoljstvu sopstvenim životom. One vam oduzimaju vreme, snagu, energiju i resurse. One vas udaljavaju od vašeg autentičnog bića, od vaših pravih potreba i želja. Može se čak reći da na taj način počinjete da izdajete sami sebe.
Duša svakog čoveka tačno zna u čemu je njeno životno poslanje, od čega će život da zablista punim sjajem i da se svaka minuta postojanja ispuni smislom.
Zato se u svim programima Transurfinga uvek pridaje veliki značaj veštini da čovek počne da sluša sebe i da se poveže sa sobom – sa svojom Dušom. Jer vaša Duša uvek zna šta je za vas ispravno. Ona će vam pokazati koju odluku da donesete i u kom pravcu da krenete.
Vežbajte da birate oslanjajući se na glas svoje Duše. Počnite od svakodnevnih stvari – izbora odeće, hrane, jednostavnih pitanja. Svaki put kada treba nešto da izaberete, obratite se sebi:
„Šta kažeš, Dušo moja?“
Zamenite često korišćenu frazu „Razmisliću“ sa „Osetiću“.
Kada naučite da čujete glas svoje Duše, više nećete imati dilemu kako da postupite, šta da izaberete, koju odluku da donesete – bilo da se radi o planovima za veče, godišnji odmor, narednih pet godina ili ceo život.
Štaviše, vaša Duša tačno zna kojim poslom treba da se bavite da bi vaš život postao praznik – da svakog dana iznova pronalazite u njemu inspiraciju i radost, da delite sa svetom svoje talente i da zauzvrat dobijate obilje, uspeh i materijalna dobra.
Duša svakog čoveka tačno zna u čemu je njeno poslanje u ovom životu, od čega će život da zablista punim bojama i da se svaka minuta postojanja ispuni smislom.
Poverite se svojoj Duši!
